20.04.2008.

In The Wordless Chamber.

Zrak je bio hladniji no ikad dosad.Prostorija praznija, dusa osamljenija.Onaj mracni kut u sobi mu sada tako privlacno izgledahu.Kao odraz njenog lica, njen glas cu kroz zvuk padajuce suze.Zatvoren u trenutku isprepletenom melanholijom, nostalgijom.Njeni zagrljaji, zvuk glasa kojim odzvanjahu svaka prostorija u kojoj je prisiljen boraviti bez nje.Izvini sto te napustila.

Nije trebala.